Материал: Комплексные проблемы техносферной безопасности. материалы Международной научно-практической конференции. Колодяжный С.А., Небольсин В.А

moţe nastati na dva načina. Prvo, pri genetskom inţenjerstvu, čiji je krajnji cilj dobijanje transgeneih jedinki rezistentnih na odreĎene prouzrokovače bolesti, moţe doći do promene sredine koja pogoduje mutaciji patogena. U tom slučaju, transgene jedinke neće biti otporne na mutirani patogen. Takvi mutirani mikroorganizmi mogu postati patogeni i za ljude i ţivotinje. Drugi način je da nepatogeni mikroorganizmi, koji su bili u simbiotskim ili komensalnim odnosima sa organizmom domaćina, tj. transgenom jedinkim, takoĎe mutiraju do tog stepena da izmene svoj stepen patogenosti i postanu punovirulentni za više vrsta istovremeno, pa i za čoveka. MeĎutim, gotovo isti problem prisutan je i danas u stočarskoj proizvodnji, veterinarskoj i humanoj medicini. Uzrok tom problemu, tj. mutacijama mikroorganizama je nekontrolisana primena antibiotika.

Upotrebom antibiotika se uništavaju osetljivi mikroorganizmi, a selektivan učinak ostvaruju nad rezistentnim mikroorganizmima. Tada se umnoţe rezistentni sojevi i potpuno potisnu senzitivne sojeve mikroorganzama. Radi postizanja proizvodnih ciljeva u stočarstvu, na maloj površini proizvodnih objekata gaji se veliki broj domaćih ţivotinja, koje svojim izlučevinama, u spoljašnju sredinu, izlučuju i nepatogene ili uslovno patogene mikroorganizme. Višestrukim pasaţama kroz prijemljive organizme domaćih ţivotinja, jača virulencija nepatogenih mikroorganizama, tako da nastaju punovirulentni patogeni sojevi. I u ovom slučaju, radi se o pozitivnim mutacijama za mikroorganizme, a da nisu posledica genetskog inţenjerstva.

Peta grupa rizika je ekološke prirode, a u vezi je sa mogućnošću slobodnog umnoţavanja transgenih organizama u prirodi. Ovaj problem se naročito odnosi na multipare ţivotinje. Iskustvo nas uči da opasnost od puštanja transgenih ţivotinja u prirodu ne moţe biti predviĎena, ali da je uvek prisutna, jer ne znamo kako će se takvi transgeni organizmi prilagoditi uslovima u prirodi. Transgenim, multiparim ţivotinjama, nova ţivotna sredina moţe da pogoduje. Kako multipare ţivotinje, uglavnom, poseduju i kratak generacijski interval, to će brzo u prirodi da se poveća gustina njihove populacije. Ako takve ţivotinje poseduju osobine nepoţeljne za čoveka ili negativne za biodiverzitet, tada je teško uticati na smanjenje njihove brojnosti. Naročita opasnost od ovakvih pojava preti od multiparih ţivotinja, kao što su zmije, pacovi, miševi, zečevi i kunići, mungosi, ţabe, ribe, pčele i drugi insekti i sl.

Šesta grupa problema, takoĎe je ekološke prirode. Ţivimo u vremenu koje od nas zahteva preduzimanje hitnih mera da bi rešili probleme globalnog zagaĎenja ţivotne sredine i narušavanja njenih homeostatskih odnosa. Dugogodišnja seča šuma da bi se stvorile pašnjačke površine imala je za posledicu pustošenje pojedinih predela ili dramatični gubitak vrsta u drugim predelima. Takav je slučaj bio sa šumskim predelima Afrike i Juţne Amerike. U pojedinim oblastima raskrčene su prašume, ali na njih nikada nisu zamenili pašnjaci, jer je iz takvih predela nestao sav ţivi svet. Takav primer je pruţila seča prašuma u pojedinim oblastima Afrike.

Opasnost od genetičkog inţenjerstva u ovakvim uslovima je i ta, što bi sa transgenim vrstama prilagoĎenim za ţivot u opustošenim predelima, čovek svesno nastavio dalju ―pljačku‖ i pustošenje prirode, pod izgovorom da je izgubljeno moguće nadomestiti boljim. Na taj način bilo bi moguće u pitanje dovesti opstanak čitavog biološkog diverziteta, koji, mada je znatnim svojim delom ugroţen, danas, još uvek postoji.

Sedma grupa rizika potiče od potencijalne primene genetskog inţenjerstva i drugih biotehnoloških metoda nove generacije u vojne svrhe. Danas nije teško zamisliti kakve se sve vrste biološkog oruţja mogu napraviti genetskim inţenjerstvom, a da nosači, npr. patogenih mikroorganizama za čoveka, budu transgene biljne i ţivotinjske vrste koje čovek koristi u ishrani.

Na samom kraju, osma grupa rizika od biotehnoloških metoda nove generacije i genetskog inţenjeringa je socio-ekonomske prirode. Naime, imućniji poljoprivredni proizvoĎači mogli bi da kupe vrlo skupe transgene jedinke, velikog proizvodnog potencijala, kako bi postali konkurenti agroindustrijskim kompleksima, te ih time potisli iz poslovanja. To bi stvorilo monopol u proizvodnji hrane, a samim tim i pojavu socio-ekonomskih problema na svim nivoima. Osim toga, hrana proizvedena od transgenih biljnih i ţivotinjskih vrsta mogla bi da bude preskupa, tako da bez obzira na njen kvalitet, samo još više produbi već postojeći jaz izmeĎu zemalja sa izobiljem hrane i

16

zemalja u kojima je prisutan stalni problem gladi.

O metodama genetičkog inţenjeringa koje mogu da dovedu do nestanka cele jedne vrste ili spreče neku vrstu da prenosi bolesti, sve se više govori u naučnom svetu kao mogućnosti za spasavanje pojedinih vrsta. Istovremeno, raste bojazan zbog razornih posledica koje bi takva metoda mogla da ima na ţivi svet. Oblast genetičkog inţenjeringa se razvija velikom brzinom i sve se više govori o ulozi koju te metode mogu imati za poboljšanje ljudskog zdravlja ali i o posledicama na floru i faunu.

Najviše kontroverzi nesumnjivo izaziva metoda stimulacije prenosa odreĎenih gena kao dominantnih, što za posledicu moţe imati promenu genetskog indentiteta cele vrste ili čak i njen nestanak. Prenošenje dominantnih gena je prirodnan mehanizam, a ljudi su nedavno otkrili da mogu da ovladaju njime i utiču.

Članovi IUCN su se saglasili da ne treba podrţavati ili podsticati naučna istraţivanja, uključujući eksperimente u prirode, u vezi sa "forsiranjem" gena u cilju očuvanja vrsta ili druge ciljeve dok do 2020. ne bude završena evaluacija. Ovaj stav meĎutim nije obavezujući.

Stručnjak za primate Dţej Gidal i više desetina aktivista za zaštitu ţivotne sredine i naučnika potpisali su ove nedelje otvoreno pismo u kome su izrazili zabrinutost zbog korišćenja tih metoda u oblasti bezbednosti, poljoprivredi i očuvanju prirode. U pismu se poziva da se obustave svi projekti u vezi s tim "s obzirom na očigledne opasnosti od puštanja genocidnih gena u prirodu".

Slika 6. Savremena tehnologija u funkciji odrţivosti poljoprivrede (оригинальный)

Zaključak.

Stabilna ili odrţiva poljoprivredna proizvodnja je ekološka, etička i ekonomski isplativa. Zajednička karakteristika ekološkog, etičkog i ekonomskog aspekta stabilne poljoprivrede je biodiverzitet. Očuvanjem biodiverziteta, tj. svih postojećih genotipskih i fenotipskih varijeteta poljoprivredno korisnih vrsta moguće je računati na stabilnost poljoprivrede. Zato se naročito, u okviru očuvanja biodiverziteta, forsira gajenje autohtonih, lokalnih i retkih poljoprivredno korisnih vrsta, širokih adaptabilnih moći, koje su zadrţale reproduktivnu sposobnost i u veoma oskudnim ţivotnim uslovima, i koje su istovremeno opstale i reproduktivne su, bez obzira na potpuno zanemarivanje njihovog postojanja od strane čoveka. To je jedan od dokaza da bi poljoprivreda postojala kao deo ekosistema i onda kada ona ne bi predstavljala jednu od primarnih delatnosti

17

čoveka i izvor odrţivosti humane populacije.

Drugačije rečeno, duţnost nam je da budućim generacijama predamo potpuno očuvano ono što smo i mi nasledili od naših predaka, ali nam je kao bićima na visokom stupnju civilizacije, takoĎe duţnost da što je moguće bolje unapredimo ono za šta naši preci nisu znali da postoji i da ih učinimo dostupnim našim pokoljenjima. Izgleda, kao da nas je priroda upozorila na naš egoistični stav. Izgleda kao da nas priroda opominje da ne trošimo i ono što nam ne treba, kao da nas upozorava da počnemo da razmišljamo o onima koji posle nas nastavljaju ţivot, o onima koji treba da naslede našu planetu. Kao da nas priroda upozorava, da će nas neko, ako nastavimo s ovakvim potrošačkim duhom u odnosu na prirodu, preklinjati što je od nas nasledio pustoš. Jednostavnije rečeno, pred kraj drugog milenijuma, najzad smo shvatili da posle drugog dolazi treći milenijum u koji ponovo treba da uĎe vrsta, koja nije na zavidnom stepenu socijalne organizacije, a zove se

čovek. Pretpostavimo da najviši nivo organizacije moţemo da postignemo samo ako shvatimo da nismo sami na planeti zemlji, da svet u kome ţivimo delimo i sa svim drugim oblicima ţivota i da najverovatnije još uvek nismo spoznali sve meĎusobne veze i koristi koje nam je priroda nametnula u odnosu na bića jednostavnije graĎe i socijalne organizovanosti od one za koju mi smatramo da je najsavršenija. Shvatili smo, najzad, da je poljoprivreda deo ekosistema, kome i sami pripadamo i da se koncept o stabilnoj poljoprivrednoj proizvodnji ne moţe stvarati, ako nam nije stabilna ili odrţiva ţivotna sredina. Zato je odrţivost poljoprivredne proizvodnje moguća samo ako je i globalni ekosistem odrţiv. To je jedan razlog više, koji je okupio eksperte svih naučnih oblasti da stvori plan o stabilnom razvoju svih sistema, svih delatnosti, tj. o stabilnom razvoju čovečanstva.

Biohemijsko inţenjerstvo ima naglasak na inţenjerskom obrazovanju kojim se treba osposobljavati za optimizaciju, kontrolu i rukovoĎenje biotehnološkim procesima. Pored bazičnih predmeta iz oblasti fenomena prenosa, optimizacije, modelovanja i dizajna bioprocesa, studentima je omogućeno da kroz izborne predmete steknu stručna znanja iz metaboličkog i genetičkog inţenjerstva, biosenzora, molekularne dijagnostike, energetske integracije procesa, kao i da ovladaju savremenim bioanalitičkim tehnikama.

Kada je u pitanju ova oblast, u prvi plan su stavljeni biotehnološki postupci proizvodnje biogasa, etanola, metanola, vodonika i biodizela, kao i proizvodnja u integrisanim biotehnološkim sistemima zasnovana na otpadnoj biomasi iz poljoprivrede i industrije. Sutra, ovi stručnjaci pored proizvodne delatnosti, osposobljeni su za rad u projektnim, istraţivačkim i razvojnim organizacijama iz oblasti biohemijskog inţenjerstva i biotehnologije.

Literatura

1. Biočanin, R. Humana ekologija, Farmaceutsko-zdravstveni fakultet u Travniku, Travnik,

2014.

2.Boljevic, M. Biotehnologija za odrţivu budućnost, Balkanska mreţa naučnih novinara i Udruţenja naučnih novinara Crne Gore, Podgorica, 2016.

3.Bonny, S. 1998. Biotechnology and the new information technologies in agriculture: development, prospects, impact and issues. Medit, 9, 1, 3.

4.Boţić, D., Bogdanov, N., Ševarlić, M. (2011): Ekonomika poljoprivrede, Univerzitet u

Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Zemun

5.Deborah, B. Whitman, Genetically Modified Foods: ―Harmful or Helpful?‖, Discovery

Guides c 2000 CSA Released April. 2000.

6.James, C., Krattiger A.F. 1996. Global review of the field testing and commerciallization of transgenic plants, 1986 to 1995: the first decade of crop biotechnology. ISSA Briefs n. 1, ISAAA (International Service for the Acquisition of Agri-Biotech Applications), Ithaca, New York, 31.

7. Jusufranić I., Borojević K , Biočanin R., Kostić B. Menadţment vodnim resursima u mirnodopskom vremenu i u vreme vanrednih situacija, VI BUSINESS INTERNATIONAL SUMMIT, 23-25. jun 2017. Vrnjacka Banja.

8. Jusufranić I., Stefanović S., Brničanin E., Muraspahić M., Biočanin R. Inovacioni zahtevi u sistemu energetske efikasnosti i ekološke bezbednosti proizvoda Zapadnog Balkana, IV Interna-

18

tional Scientific Conference Agrobusiness MAK-2017, Kopaonik, Serbia, 27-28 January 2017.

9.Jusufranić I., Biočanin R. Otpad i odrţivi razvoj, Internaciobnalni univerzitet Travnik, Travnik, 2012.

10.Jusufranić I., Stefanović S., Brničanin E., Muraspahić M., Biočanin R. Inovacioni zahtevi u sistemu energetske efikasnosti i ekološke bezbednosti proizvoda Zapadnog Balkana, IV International Scientific Conference Agrobusiness MAK-2017, Kopaonik, Serbia, 27-28 January 2017

11.Mikkelsen, T.R., Hauser T.P., Bagger Jorgensen R. 1996. The risk of crop transgene spread. Nature, 380, 31.

12.Myhr, Anne Ingeborg;Traavik, Terje, ―Genetically Modified (GM) Crops: Precautionary Science and Conflicts of Interests‖,Journal of Agricultural and Environmental Ethics; 2003; 16,

3;ProQuest Central pg. 227

13.M. Bongyu, G. Billingsley, M. Younis, ―Genetically Modified Foods and Public Health Debate: Designing Risks‖, 2004, Public Administration & Management Volume 13, Number 3,

191-217

14.Pešić, V, Janković, P. 2009. Biotehnology and sustainable agriculture, Facta Unuversitatis, Series: Working and Living Environment Protection, University of Nis, Vol. 6, No 1, 2009 pp. 49 - 54

15.Vučinić, M., Pešić, V., 1997. Manipulacije animalnim i biljnim genomima i genima u poljoprivredi, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 141.

16.Vučinić, M., Pešić, V., 2001, Ekološki aspekti odrţive poljoprivrede, Institut za istraţivanje u poljoprivredi „Srbija―, Beograd, 134.

17.Vučinić, M., Stanimirović Z., Petričević S. 1998b. Citogenetička i molekularno-ge- netička dostignuća u selekciji i poboljšanju proizvodnih karakteristika ţivine. Nauka u ţivinarstvu,

1-2, 319.

International University Travnik, Travnik, Bosnia and Herzegovina

Ibrahim Jusufraniс, Rade Bioсanin, Krstan Borojeviс

INNOVATION REQUIREMENTS IN SUSTAINABLE AGRICULTURE WITH THE APPLICATION OF CONTEMPORARY BIOTECHNOLOGY

Biotechnology involves a number of ways and methods used for the sake of causing changes of biological material, mikroorganism, organisms, animals and plants, or applied to changes caused organic matter in the biological way. Biotechnologies are natural, sustainable and offer solutions to many current problems, such as shortages of energy, food and environmental pollution problems. These processes are based on the use of microorganisms, enzymes, plant and animal cells or their parts, and used to produce a wide range of products to the food, chemical and pharmaceutical industries as bakery, food and fodder yeast, beer, wine, alcohol, organic acids, solvents , vitamins, enzymes, amino acids, polysaccharides, surface active agents, bioinsecticides, biopesticides, bio-fuels, pharmaceutical and diagnostic agents. Insemination of animals naturally or by artificial insemination, also represents a biotechnological procedure, because it causes changes in organic matter biological through (mating or artificial insemination). As the biotechnology used solely for the production of living matter substances used by man, and that the reproduction of its basic characteristics, it is considered that such a living matter it is impossible to exhaust, if provided adequate conditions for its survival in a phase of increased demands for productivity. Genetic engineering, as one of a new generation of biotechnology, he opened the doors of a new era in plant and animal genetics. Biotechnology has become the dominant technology in agriculture at regional and global level, having the capacity to address food insecurity issues and low productivity crops. Nevertheless, as demonstrated by useful biotechnology, the main task depends on how to ensure that farmers adopt them with different controversies and perceptions of the applied. This coauthorical work explores the effects of membership in the cooperation and participation in the decision-making of agricultural innovations in the region. Farmers have become aware of the adopted innovations through cooperatives or rural farms. Intuitively, the spread of biotechnological information through cooperatives will ensure an increase in the level of knowledge and awareness for less time and more returns

Key words: biotechnology, agriculture, biological materials, gene transfer, genetic engineering, sustainable development

International University Travnik, Travnik, Bosnia and Herzegovina

19

УДК 614.8.084:502.5:001.123

Н.А. Северцев МЕТОДОЛОГИЯ СИСТЕМНОЙ БЕЗОПАСНОСТИ: ОСНОВНЫЕ АСПЕКТЫ

В докладе представлены основные аспекты системной безопасности во взаимосвязи с развитием современного технологического общества

Ключевые слова: технологическое общество, системная безопасность, риск, конфликт, устойчивое развитие

Научное направление «Фундаментальные проблемы системной безопасности» в нашей стране создано и развивается трудами таких известных в нашей стране и за рубежом ученых, как академик РАН П.С. Краснощеков (Вычислительный центр им. А.А. Дородницына РАН), член-корреспондент РАН О.М. Алифанов (МАИ), профессор Н.А. Северцев (Вычислительный центр им. А.А. Дородницына РАН), профессор В.Ф. Воскобоев (Академия гражданской защиты МЧС РФ), профессор А.В. Ильичев (ОАО «ВПК «НПО машиностроения), профессор Данилин Н.С. (ОАО «Российские космические системы»), профессор Г.С. Садыхов (МГТУ им. Баумана) и другими видными учеными.

Следует отметить, что если в XX веке целенаправленная деятельность была направлена, в основном, на достижение максимальной эффективности (при этом количественные оценки показателей достижения целей начали применяться после 50-х г.г.), то в XXI веке – в условиях роста народонаселения и развивающимся дефиците всех ресурсов – достижение высокой эффективности необходимо сопровождать соответствующим анализом риска и безопасности. Интересы Человека приобретают первостепенное значение. На смену парадигмы «обеспечение максимальной эффективности» приходит «обеспечение необходимого уровня риска и безопасности Человека при достижении достаточно высокой эффективности». Выполнение новой парадигмы возможно только на основе количественных оценок риска и безопасности жизнедеятельности.

Впоследнее время термин «безопасность» получил очень широкое распространение как при анализе геополитических ситуаций, развития процессов внутри отдельной страны, так и применительно к оценке положения человека в мире. Проблема защиты от многочисленных угроз всего населения земли и отдельного индивидуума выходит на первое место в системе приоритетов человечества, потеснив вечные заботы о повышении производительности труда и создания новых технологий.

Устойчивое развитие общества является одной из основных проблем современности. Учеными мира остро поставлен вопрос о необходимости регулирования жизни и деятельности людей с целью исключения глобальных угроз самому существованию человечества. Отмечается гибельность продолжения свободного развития цивилизации, уже приведшего к разрушению экологического равновесия с возможностью масштабных техногенных аварий, межнациональных конфликтов и терроризма.

Вруках человечества находятся производственные мощности, но они не соизмеримы

сзапасами энергии, находящиеся в атмосфере, мировом океане, на суше. Своими технологическими потенциалами человечество не в силах оказать влияние на развитие природных катаклизмов, а, значит, и управлять ими. Обращение с такими пространствами чрезвычайно опасно по ряду причин:

1. Неструктурированность пространства, в котором размещены рукотворные системы, сужает возможности прогнозирования, предсказуемости его развития, а значит, управления, степень их влияния на последующую эволюцию человечества. В качестве примера неструктурированного пространства можно рассматривать нынешнее положение России, когда не создано правовое пространство, отвечающее новым условиям хозяйствования и положение человека в этих условиях, разорвана экономическая сфера, деформированы моральные, интеллектуальные и этические нормы. Отсюда понятно опасение иностранного капитала уста-

20