166 |
Кризис в Косове. История и современность |
славии «Документа о достижении мира», одобренного Скупщиной Сербии. В нем предполагалось размещение в Косове международных сил под эгидой ООН, участие в этих силах и войск НАТО «под объединенным командованием», создание временной администрации для края и предоставление ему «существенной автономии в рамках СРЮ».
10 июня Совет Безопасности принял резолюцию 1244, гласившую, что политическое урегулирование косовского кризиса будет основываться на договоренностях министров иностранных дел «большой восьмерки»» от 6 мая 1999 г. и других соглашениях. Совет Безопасности подтвердил свою приверженность суверенитету и территориальной целостности Союзной Республики Югославии, необходимости создания реального самоуправления для Косова. В резолюции требовалось, «чтобы Союзная Республика Югославия немедленно и поддающимся контролю образом прекратила насилие и репрессии в Косово и начала и завершила поддающийся контролю поэтапный вывод из Косова всех военных, полицейских и военизированных сил согласно ускоренному графику, с которым будет синхронизировано развертывание международного присутствия по безопасности в Косово». Было решено развернуть в Косове под эгидой ООН международное гражданское присутствие и присутствие по безопасности с необходимым персоналом и снаряжением, осуществить демилитаризацию OAK.
Вывод югославской армии из Косова, осуществлявшийся под контролем НАТО, вызвал поток сербских беженцев, численность которых уже в середине июня достигла 80 тыс. Боевики, не желавшие разоружаться, начали преследование сербов, вновь напомнили о своей главной цели — отделении от Югославии.
20 июня 1999 г. последние части югославской армии были выведены из Косова. Генеральный секретарь НАТО Х. Солана официально заявил о прекращении бомбардировок территории Югославии. Представители НАТО и OAK подписали соглашение о демилитаризации OAK. Между НАТО и Россией была достигнута договоренность о размещении российского воинского контингента численностью 3600 человек в специально отведенных зонах американского, английского, французского и германского секторов в Косове.
Принесет ли все это прочный мир в Косово, покажет время. Опыт демократического обсуждения проблем, диалог вместо бомбардировок, переговоры вместо бряцанья оружием, которые стали возможны благодаря усилиям российской дипломатии, дают миру положительный пример решения национальных конфликтов.
Примечания:
1Волков В.К. Трагедия Югославии. — Новая и новейшая история, 1994. — №
5.— С. 3-32; Очаги тревоги в Восточной Европе (Драма национальных противоречий). — М., 1994; Лещиловская И.И. Исторические корни югославского конфликта. — Вопросы истории, 1994. — № 5. — С. 40-56; Мартынова М.Ю., Кошуба М.С. Новая этнополитическая карта Балкан. — М., 1995; Балканы между прошлым и будущим. — М., 1995; Валев Э.Б Югославский клубок. — География. — М., 1996. — № 5, 7, 9. 13, 15, 19; Россия на Балканах. — М., 1996; Князев В.К. Трагическая судьба Югославии предупреждает. Федерализм. — М., 1996. — № 3. — С. 139-154; Куликова Н., Милованов В. Балканский кризис и Дейтонское соглашение. Правила игры. — М., 1996. — № 1. — С. 100126; Гуськова Е.Ю. Урегулирование на Балканах: От Бриони до Дейтона (мирные планы 1991–1995). — М., 1998; ее же. Вооруженные конфликты на территории бывшей Юго-
Е.Ю. Гуськова |
167 |
славии (хроника событий). — М., 1998; Мартынова М.Ю. Балканский кризис. Народы и политика. — М., 1998; Косово. Международные аспекты кризиса. — М., 1999.
2Ганин М.В. Югославский конфликт и роль ЕС в его урегулировании. — М., 1994. — (Автореферат канд. дисс.); Пономарева Е.Г. Распад югославской модели федерализма. — М., 1995. — (Автореферат канд. дисс.); Мартынова М.Ю. Этнические аспекты современного балканского кризиса. — М., 1996. — (Автореферат докт. дисс.); Лукашенко Е.А. Распад Югославии, его уроки и международные последствия (политологический анализ). — М., 1997. — (Автореферат канд. дисс.).
3Терзич С. Историческая подоплека событий в Косово и Метохии // Обозрева-
тель. — М., 1998. — № 1. — С. 37, 38.
4Ляука И. Эволюция проблемы Косовы и ее современное состояние. — М., 1994. — С. 7. — (Автореферат канд. дисс.).
5Греческая часть Македонии известна под названием Эгейская Македония, сербская — Вардарская Македония и болгарская — Пиринская Македония. Санджак — часть прежней Рашской области, ядра сербского средневекового государства.
6Валев Э.Б Указ соч. — География. — 1996. — № 13. — С. 4.
7Documents diplomatiques: Correspondance concernant les actes de violence et de brigandage des Albanais dans la Vieille-Serbie (Vilayet de Kossovo) 1898–1899. — Belgrade, 1899. — S. 16.
8Терзич С. Указ, соч. — С. 40.
9Muller J. Albanien, Rumelien und die osterreischisch-montenegrinische Granze. — Prag, 1844. — S. 12, 77-78, 82-83.
10Письмо Э.Ходжи в ЦК ВКП(б) о предыстории возникновения косовского вопроса и методах его решения — Восточная Европа в документах российских архивов
1944-1953. — Т. II. — 1949–1953. — М.- Новосибирск, 1998. — С. 206.
11Цит. по. Терзич С. Указ. соч. — С. 40.
12Письмо Э.Ходжи... — С. 207.
13Джилас М. Лицо тоталитаризма. — М., 1992. — С. 96.
14България непризнатиjат противник на Tpeтиja Pajx. — София, 1995. — С. 169.
15Письмо Э.Ходжи... — С. 211.
16Восточная Европа в документах российских архивов 1944–1953. —Т. I. — 1944-1948. —М.- Новосибирск, 1997. — С. 477.
17Avramov S. Postherojski rat Zapada protiv Jugoslavije. —Veternik, 1997. — S. 123.
18Велика Албаниjа: замисли и мoryhe последице. — Београд, 1998. — С. 35.
19Глигориjевиh Б. Jугословенски национализам и комунизам (бољшевизам) каодезинтеграциони фактори. — Европа и Срби. — Београд, 1996. — С. 506.
20Валев Э.Б. Указ соч. — География. — 1996. — № 13. — С. 2; Ср.: Stanovništvo Jugoslavije u posleratnom periodu: Grafički prikaz statistikva stanovništa. — Beograd, 1988. — S. 32, 155.
21Џелетовиh Иванов П. Ко су и шта xohe Шиптари. — Београд, 1998. — С. 186.
22Термин «мусульмане» для определения этнической принадлежности употребляется начиная с переписи населения 1961 г. В анкетах писали: «Национальность — мусульманин, вероисповедание — атеист».
23Автономный край Косово и Метохия: Факты. — Белград, 1998. — с. 6.
24Письмо Э. Ходжи... — С. 209.
25Там же.
26Там же. — С. 212.
27Подробнее об этом см.: Bulatovič Lj. Prizrenski proces. — Novi Sad, 1987.
28Ibid. — S. 129.
29Jeвmuћ Атанасujе, jеромонах. Страдања Срба на Косову и Метохиjи од 1941
до 1990. — Приштина, 1990. — С. 44.
168 |
Кризис в Косове. История и современность |
30Аgаni F. Intervju… — Intervju. — Beograd. — Br. 374. — 19.I.1996. — S. 23.
31Bulatović Lj. Op cit. — S. 158-159.
32Ляука И. Указ. соч. — С. 17; Ćosja R. Gandijevski put udaljava od cilja. — Monitor, Beograd. — 2.IX.1994. — S. 14; Agani F. Intervju... — S. 23.
33Херлевиh Ф. Heheмo дозволити да Титово и наше дjело ико угрожава. — Бор-
ба. — Београд, 13.Х.1981. — С. 6.
34Хисени X. Интервjу… — Интервjу, Београд. — Бр. 341.5.VIII. 1994. — С. 26.
35Agani F. Intervju... — S. 23.
36Хисени Х. Интервjу... — С. 30.
37Игић Ж. Косово и Метохиjа (1981–1991): Увод у jyгocлoвeнскy кризу. Днев-
ник књ. I. — Приштина, 1996. — С. 316.
38Bakarić V. Stabilizacija instrument društvenih odnosa za budućnost. — Vijesnik, Zagreb. — 1-3.I.1982. — S. 2.
39Ляука И. Указ соч. — С. 23.
40Agani F. Intervju... — S. 23.
41Ćosja R. Op. cit. — S. 14.
42Šuvar S. Svi naši nacionalizmi. — Valjevo, 1986. — S. 219-220, 224.
43Ćosja R. Op. cit. — S. 12.
44Bilandžić D. Historija Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. — Zagreb, 1979. — S. 264.
45Автономный край Косово и Метохия... — С. 22-23.
46Пашић Н. Косово између страха и наде. — НИН, Београд. — Бр. 2381. — 16.VIII.1996. — С. 55-56.
47Most Radija Slobodna Evropa: Inicijativa о sресijаlnom statusu Kosova. — Naša borba, Beograd, 13–14.XI.1997. — S. IV-V.
48Janić D. Prilog raspravi о uzrocima i oblicima ispoljavanja nacionalizma u SRS. — Savez komunista u borbi protiv antisocijalističkih delovaja i antikomunističkih ideologija. — Beograd, 1986. — S. 100-103.
49Jugoslavija na kriznoj prekretnici. — Beograd, 1991. — S. 157.
50Шеснаеста седница Централног комитета CKJ: Косово oдpeђyyje будућност СФРJ. — Комунист, Београд. — Г. 46. — Бр. 1633. — 5.VIII.1998. — С. 6.
51ИТАР-ТАСС. Служебный вестник информации из социалистических стран.
Серия «СО». — 28.V.1982. — С. 19.
52Marković M. Problem Kosova — Srpsko pitanje. — Beograd, 1991. — S. 214.
53Социалистическая Федеративная Республика Югославия. — М. 1985. — С. 170.
54Taм же.
55Автономный край Косово и Метохия... — С. 30.
56ТАHJУГ — пола века. — Београд, 1993. — С. 234.
57Jugoslovenski program о Kosovu. — Jugaslovenski pregled. — Beograd, 1987. — G. 31. — Br. 11/12. — S. 494-504.
58Jugosiavija na kriznoj prekretnici... — S. 158.
59Антонић С. Влада Слободана Милошевића. Покушаj типолошког одређења. — Cpпcкa политичка мисао. — Београд, 1995. — № 1. — С. 97.
60Wudword S. Balkanska tragedija: Haos i raspad posle hladnog rata. — Beograd, 1997. — S. 104.
61Holbruk R. Diplomatski zapisi. — Naša borba, 24.X.1996. — S. 5.
62Zimmerman W. Izvori jedne katastrofe. — Prevod sa engleskog. — Zagreb, 1996. — S. 43.
63Документация ООН. — А/51/665; S/1996/931. — P. 11.
Е.Ю. Гуськова |
169 |
64Радовановић J. Факултет у гаражи, пракса у Истамбулу. — Наша борба, 24.ХI.1995. — С. 12; Школство на Космету. — НИН, Београд. — Бр. 2283. — 30.IХ.1994. — С. 26.
65Šaponja-Hadžić M. Čovek s evropskom šalom. — Naša borba. — 13-14.XII.1994. —
S. VII.
66Budžovi J. Intervju... — Borba, 17.VIII.1994. — С. 14.
67Od izbonih rituala do slobodnih izbora. — Beograd, 1991. — С. 295-298.
68Kovačevič S., Dajić P. Hronologija jugoslovenske krize 1942–1993. — Beograd, 1994. — S. 71.
69Документация ООН. — А/51/665; S/1996/931. — P. 12.
70Represija nad albancima na Kosovu. Dokumenti. — Naša borba, 24.ХII.1994. — S. 7.
71Малиhи Ш. Време Ругове — НИН. — Бр. 2276. — 12.VIII. 1994. — С. 24.
72Šaponja-Hadžić М. Ор. cit. — S. VII.
73British, French and Portuguese Delegation. Report of the Visit.
74Ibrahim Rugova povodom Holbrukove izjave i navodnoj Miloševićevoj «ponudi». — Borba, 10.V.1994. — S. 12-13.
75Barjaktarević R. Trougao sa dva tupa ugld. — Borba, 25-26.VI.1994. — S. IX.
76Бapjaктapевuh P. Судар двеjу конфедерациjа. — Борба, 28.IХ.1994. — С. 14.
77Документация ООН. — А/51 /665; S/1996/931. — P. 13.
78Vlasi A. Nojev refleks srpske vlasti. — Naša borba, 13–14.XII.1997. — S. II-III.
79Ibidem.
80Симеуновиh Д. Распрострањена поjава. — Bojcкa. Београд. — Бр. 23. — 7– 14.V.1998. — С. 10; Миjaлковски М. Насиље терориста nehe проhи. — Там же. — С. 20-21.
81Ćosić D. Govor sa sednice СК SK Serbije. — Nedeljni telegraf, Beograd. — 1.IV.1998. — S. 28, 31.
82Krstić В. Dva prava — ista teritorija. — Borba, 22.IХ.1994. — S. 11.
83Тошиh Д. Интервjу… — Бр. 341. — 5.VIII.1994. — С. 25.
84Agani F. Intervju — Vreme, Beograd. — 16.V.1998. — S. 22.
85Ćosja R. Op. cit. — S. 14.
86Jovičić M Rešenje sa dvodomnom skupštinom. — Naša borba, 17.VII.1997. — S. 8.
87Bulajić J. Švajcarski recept za Kosovo i Metohiju. — Blic, Beograd, 8.III.1999. — S. 3.
88Most Radija Slobodna Evropa… — S. IV-V.
89Видеофильм «Вклад НАТО в достижение мира в Боснии. Пример IFOR», под-
готовлен: NATO office of information & press. — Brussels, 1997.
90Документация ООН. — S/1995/444. — С. 10.
91США в новом мире: пределы могущества. — М., 1997. — С. 19.
92Там же. — С. 24.
93Бжезинский З. Великая шахматная доска. — М., 1998. — С. 40.
94Sporazum u rezoluciji SB. — Blic, 16.XI.1998. — S. 3.
95Хлестов О.Н. Если по Югославии нанесут удар. — Независимая газета, 24.Х.1998. — С. 5.
96Izveštaj delegacije vlade Republike Srbije о razgovorima vođenim na sastancima u Rambujeu i Parizu radi utvrđivanja sporazuma о suštinskoj samoupravi na Kosovu i Metohiji. — Politika, Beograd, 24.III.1999. — S. 1.
97Паклин Н. Делят шкуру неубитого медведя. — Российская газета. 11.III.1999. —
С. 7.
98VIada bez izlaza. — Blic, 5.III.1999. — S. 2; Nismo mi naivni. — Ibid. — S. 5; Ne prihvatamo otcepljenje. — Ibidem.
К.В. ВОРОНОВ
БАЛТИЙСКАЯ ПОЛИТИКА РОССИИ: ПОИСК СТРАТЕГИИ
После перехода процесса расширения НАТО на восток в реальную плоскость особенно настойчивы среди абитуриентов «второй волны», как известно, новые независимые государства — ННГ Балтии: Эстония, Латвия и Литва. Учитывая разногласия между Россией и этими прибалтийскими странами по пограничным вопросам, проблемам русскоязычного населения, перспективам российского анклава на Балтике (Калининградская область), вряд ли удастся избежать острой конфронтации в случае присоединения их к Атлантическому союзу. Пессимисты у нас и за рубежом предполагают, что обострение ситуации в таком случае будет спровоцировано Западом и предрекают неизбежный катаклизм: «дуга нестабильности», опоясывающая Россию с юго-востока (от Афганистана через Закавказье и Чечню), тем самым замкнется на северо-западе. Реалисты обосновано отмечают, что от «ползучего» сближения прибалтов с НАТО уже ухудшились двусторонние связи, вянут политические перспективы и экономические контакты, а в самих прибалтийских республиках усиливаются социальные и этнические противоречия. Более того, при таком ходе событий региональный контекст повлияет на глобальный, мировое развитие в целом. «Именно то, как будут складываться отношения в треугольнике Россия-США-страны Балтии, — авторитетно заявляет министр обороны Швеции Бьерн фон Сюдов, — определит европейскую безопасность в ближайшем будущем»1.
Однако, по мнению как оптимистов, так и сторонников других подходов, все еще сохраняется достойный выход, нужно только предпринять ряд инициатив, устранить источники угроз и недоверия2. Безусловно, балтийская политика РФ не ограничивается только отношениями с тремя ННГ Балтии, но и выражается в двусторонних связях России с Германией, Польшей, Швецией, Данией и Финляндией. Так же и диалог с Таллином, Вильнюсом и Ригой не сводится лишь к осуждению их членства в НАТО: он значительно шире и масштабнее. Тем не менее курс «контрсоюза» с Россией и ее в недалеком прошлом северо-западных окраин серьезно беспокоит Москву, а проблема расширения НАТО на Балтике стала опасным конфликтообразующим фактором для безопасности региона. Каковы же здесь реальная политическая картина и ее перспективы развития? Как избежать неблагоприятного сценария событий? Каковы цели сторон, их конкурентный потенциал и какие факторы позволят дать благоприятный прогноз? Именно эти вопросы составляют как текущую повестку дня дипломатических усилий партнеров, так и более отдаленную программу на будущее.
ИМПЕРАТИВЫ ГЕОПОЛИТИКИ И РАСЧЕТЫ ПОЛИТИКОВ
Отношения России с Балтией даже трудно поначалу рассматривать как чисто внешнеполитические, поскольку веками они были в сфере внутренней по-
Опубликовано: Мировая экономика и международные отношения. — 1998. —
№12. — С. 18-32.
| 16 |
| 17-ДЕМОКРИТ |
| 1890 |
| 2552 |
| 3974 |
| 425 |
| 4496 |
| 4588 |
| 875 |
| Graber_Martin_-_SQL_dlya_prostykh_smertnykh_-_2014 |